Da li treba da oprostim onome ko me je povredio?

Da li praštanje ima granicu? Šta nas Isusov primer uči o tome kako da praštamo?

Tada Petar priđe Isusu i upita ga: ‘Gospode, koliko puta može moj brat da zgreši protiv mene, a ja da mu oprostim? Sedam puta?’ ‘Kažem ti’, reče mu Isus, ‘ne sedam, nego sedamdeset i sedam puta!’” (Matej 18,21.22)

Da li biste mogli da oprostite čoveku koji vam je ubio majku, oca, sina ili kći? S ovim strašnim i neugodnim pitanjem svakodnevno se susreću mnoge porodice. Šta bi trebalo da učinite?

Kad je u pitanju praštanje, lakše je reći nego učiniti. Često je jednostavnije drugima govoriti da treba da imaju milosti prema onima koji su im naneli zlo, nego postupiti na isti način kad se sami susretnemo s nevoljama i boli u svom životu. Nije lako oprostiti kad sami doživimo strašnu nepravdu.

Šta je praštanje?

Praštanje je odluka o odbacivanju ogorčenosti i pomisli na osvetu;

Praštanje može dovesti do osećaja razumevanja, saosećanja i sažaljenja prema onome ko vas je povredio;

Oprostiti ne znači poricati odgovornost druge osobe za nanesenu povredu, niti znači opravdavati naneseno zlo;

Praštanje je poput mišića – ako ga vežbate u manje važnim okolnostima, bićete spremni za suočavanja s mnogo važnijim;

Praštanje je stvar odluke, pa ovu veštinu treba razvijati;

Oprostiti znači biti odgovoran za svoje emocije;

Praštanje je zamena uloga – umesto žrtve postajete junak svoje životne priče.

Praštanje nije…

Zaboravljanje bolnih iskustava;

Opravdavanje nečijeg pogrešnog ponašanja;

Poricanje i umanjivanje činjenice da ste povređeni;

Nužno slaganje sa osobom koja vas je povredila;

Odbacivanje prava na pravdu i ispravljanje nepravde.

Ovo su osnovne strane praštanja koje treba razumeti dok praštamo i dok nam se prašta. Ponekad želimo da postavimo granice praštanja, kao što je to Petar želeo kad je Isusu postavio pitanje. Ali, praštanje treba biti neograničeno, bez kalkulacije. Time ne želimo da kažemo da sebe treba dovesti u položaj gde možete stalno biti povređivani, nego treba ispoljiti opraštajući stav.

Sve je ovo daleko iznad nas, s obzirom na to da je praštanje način postupanja koji menja sve u širem smislu. Marien Vilijamson primećuje: Primena praštanja je naš najveći doprinos ozdravljenju sveta.”

Zašto bi trebalo da opraštamo?

1.Kad opraštate, ne postajete slabiji

Praštanje nije popuštanje onima koji su vam naneli zlo, već lek za najdublje rane. Istraživanja pokazuju da praštanje poboljšava fizičko i psihičko zdravlje, čak i u najtežim slučajevima nakon seksualnog zlostavljanja ili ubistva člana porodice.

2.Praštanje vas uči da volite sebe

Ljudi koji znaju da oproste, manje se ljute, manje su zabrinuti, imaju manje stresa, a više poverenja i nade. Kad učite da praštate, učite više da volite sebe.

3.Ćutanje može biti smrtonosno

Istraživanja pokazuju da osvetoljubivi ljudi i gunđala češće imaju srčane probleme i visok krvni pritisak. Iskreno se izvinite onima koje ste povredili i biće vam lakše da oprostite i sebi. Prihvatiti izvinjenje je podjednako važno kao i ponuditi ga.

Četiri koraka do praštanja

Put prema praštanju sastoji se od četiri koraka. Nakratko ih pogledajmo:

1.Priznajte da ste povređeni

Prvo morate priznati da ste povređeni, a onda raditi na ostavljanju ljutnje i ogorčenosti.

2.Razmotrite okolnosti iz druge perspektive

Sagledajte okolnosti iz drugačije perspektive, možda čak iz perspektive osobe koja vas je povredila. Da li iz toga možete nešto da zaključite?

3.Skupite hrabrost za početak praštanja

Da biste videli kako se zaista osećate, napišite pismo koje nećete poslati. Napišite sve što biste želeli da kažete osobi koja vas je povredila. Načinite listu prestupa te osobe, ali napišite i listu loših učinaka svoje ljutnje. Zatim skupite hrabrost i odbacite ljutnju. To može biti teško.

Žrtve zlostavljanja često misle da opraštanje znači povratak u iste okolnosti. Ali, praštanje ne znači nužno i pomirenje. Praštanje ne znači zaboravljanje, niti znači opravdavanje čina druge osobe u svrhu izbegavanja odgovornosti. Praštanje ne znači obnavljanje poverenja, niti odustajanje od tražnje pravde. Odluka da oprostite ne znači odustajanje.

4.Oslobodite se otrovnih emocija

Umesto potiskivanja osećanja i činjenice da vas je neko povredio, umesto pretvaranja da ste sve to već savladali, skupite hrabrost da otvorite stare rane. To će biti manje bolno od življenja u okovima otrovnih emocija koje vas zarobljavaju. Ovde se može dogoditi da ne naučite da praštate ili da ne oprostite iskreno.

Kako proces praštanja bude napredovao, tako će se sve više menjati vaši stavovi i ljutnja će nestajati. Tada će mnogi uvideti promenu, čak i pod najnesrećnijim okolnostima.

Neslavni mit: Oprostiti znači zaboraviti

Često kažemo: Oprosti i zaboravi.” Ali, to nije nužno najbolji način postupanja. Verovatno ne želite da gajite bes, ali zaboravljanjem bi postupak praštanja iskočio iz šina. Isreka kaže: Pređi me jednom, sram te bilo; pređi me dvaput, sram me bilo.” Treba da uzmemo u obzir prethodne postupke da bismo izbegli buduću štetu.

Zamislite da vas na fudbalu neko snažno udari u potkolenicu. Toj osobi možete vremenom oprostiti, ali ćete ubuduće svoje potkolenice držati dalje od nje. Moguće je biti na oprezu, a istovremeno ne osećati ljutnju.

Izršimo detoksikaciju u svom životu

Praštanje ionako nema ništa sa osobom koja vas je povredila. U pitanju ste vi, jer želite da se osećate bolje nego što se trenutno osećate. Pogledajmo na koji način postupamo s otrovnim sastojcima u životu.

Toksično ponašanje podrazumeva:

Agresivnost

Okrutnost

Depresiju

Aroganciju

Otupelu savest

Zlostavljanje

Detoksikacija: Promena odnosa s Bogom i, posledično, s drugim ljudima.

Na kraju, braćo, što god je istinito, što god je plemenito, što god je pravedno, što god je čisto, što god je lepo, što god je na dobrom glasu – ako je neka vrlina ili pohvala – na to mislite.” (Filibljanima 4,8)

Toksična osećanja podrazumevaju:

Ogorčenost

Kritikovanje

Ljutnju

Uznemirenost

Strah

Pesimizam

Detoksikacija: Iščupati gorki koren, uništiti zavist i ljubomoru i neutralizovati kiselinu ljutnje.

Dobro pazite da neko ne ostane bez Božje milosti i da ne izraste kakav gorak koren, pa izazove nevolje i zatruje mnoge.” (Jevrejima 12,15)

Toksični uticaji podrazumevaju:

Literaturu

Medije

Prijatelje

Porodicu

Kulturu

Tradiciju

Detoksikacija: Birajte šta gledate i šta čitate i ko na vas utiče.

Blago čoveku koji ne ide na veće bezbozničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi.” (Psalam 1,1)

Ne zaboravite

Setite se šta je Isus rekao: Jer, ako ljudima oprostite njihove greške, onda će i vama oprostiti vaš nebeski Otac.” (Matej 6,14) K.S. Luis je napisao: Praštati i primiti oproštenje su dva naziva za istu stvar. Važno je da je nesloga rešena.” Tu nam je potrebna božanska pomoć. Aleksandar Poup je primetio: Grešiti je ljudski, praštati je božanski.”

Prema istraživanju časopisa Journal of Behavioural Medicine, koristi opraštanja su:

Manji broj srčanih otkucaja i niži krvni pritisak;

Lakše oslobađanje od stresa i uznemirenosti;

Smanjena potrošnja lekova;

Poboljšanje kvaliteta sna i smanjenje osećaja umora;

Smanjenje fizičkih poteškoća i bolova;

Smanjenje znakova depresije;

Veće duhovno i psihičko blagostanje;

Bolje upravljanje sukobima;

Poboljšanje odnosa s ljudima – ne samo s osobama koje su vas povredile, već uopšteno;

Porast svrsishodnog, nesebičnog ponašanja.

Poziv

Ne čekajte! Pokrenite se! Napravite prvi korak i oprostite! Spremnost da se preduzme prvi korak smanjuje ogorčenost i poboljšava vaše duševno zdravlje”, kaže dr Robert Enrajt, pisac knjige Forgivness Is a Choice (Praštanje je izbor). Ako pokažete saosećanje prema osobi koja vas je povredila, poboljšaće se vaše fizičko zdravlje i postaćete psihički jači. Dag Hamarskjeld, nekadašnji glavni sekretar Ujedinjenih nacija, kaže: Praštanje je odaziv na dečji san o čudu kojim slomljeni predmeti postaje ponovo ceo, a umrljani ponovo čist.”

Neka ovo bude i vaše iskustvo!

 

Miroslav Pujić, Više od života



vise tv promeni svest

izgubljena umetnost razmisljanja