Naši zakoni... Naša teška realnost

550px-realnost

Želeo bih da se podsetimo jedne ne tako davne afere, čisto da se ne zaboravi. Mleko I alfatoksin. Sećate se? Kako je sve počelo? Pre nekoliko godine donesen je zakon kojim se dozvoljena količina aflatoksina ograničava na 0,05 mikrograma a sve u cilju usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom. Tek danas saznajemo da je taj zakon donesen a da u isto vreme ne postoji ni jedna laboratorija koja može da izmeri prisustvo aflatoksina u mleku a i samim Holanđanima treba 10 dana da to urade. To bi bilo kao kada bi novi zakon o saobraćaju bio donesen a da nemamo ni jednog saobraćajnog policajca koji bi kontrolisao njegovu primenu. Čemu onda zakon? Pa zbog Evrope. Ili zbog zdravlja? Da nije tužno bilo bi smešno. Najtužniji deo priče je taj da kada saznajemo da zakon postoji i da se krši i da to predstavlja rizik od dobijanja bolesti mi slušamo priče koje bi trebalo da diskredituju onoga koje prvi progovorio. Kao i poslednja afera u Vatikanu, niko se ne bavi problemom već osobom koja je na problem ukazala. Svi se slažu da u mleku postoji povećana količina aflatoksina ali je to manje bitno od činjenice da Ješić time diskredituje one koji su na vlasti i da mu je to motiv.

 Najtragičniji deo priče je rešenje problema. Povisili smo granicu za prisustvo aflatoksina u mleku i sada je sve u redu. A pritom smo čuli da postoje još neki narodi u svetu sa istim kriterijumom za mleko. Nama je znači bitno da sve bude po zakonu. Ako se i trujemo daj da to bude legalno. Sada kada idemo u prodavnice i kupujemo mleko sa aflatoksinom možemo mirno da ga pijemo jer zakon kaže da je to prihvatljivo. U isto vreme niko iz okruženja neće da kupuje naše mleko i svi nam vraćaju kukuruz sa aflatoksinom kao da ne znaju da je u Americi drugačije.

U istoriji su se mnoge strašne stvari dešavale po zakonu. Koncentracioni logori su osnovani po zakonu. Njihova uprava je osnovana po nekakvom zakonu. Ljudi su bili ubijani u tim logorima ali sve po zakonu. Neko je samo promenio kriterijume. Do sada su ubijali pacove i bubašvabe a od sada tom spisku dodajemo Jevreje i Rome. To što se mi trujemo po zakonu ili što je Aušvic ubijao po zakonu ne opravdava ni jedno ni drugo. Kaže nam se da je materijalna šteta ogromna. Da, to su govorili i Nemcima pre drugog svetskog rata. Jevreji drže dobre biznise i šteta je velika, hajde da ih pobijemo i sačuvamo ekonomiju. Očuvanje ekonomije i legalnost su iznad svega znači. Dobro je znati da kada pijemo mleko obogaćeno aflatoksinom da mi u stvari čuvamo ekonomiju naše zemlje i pritom, što je zanemarljivo, sebe izlažemo potencijalnim smrtonosnim oboljenjima.

Na žalost mi svakoga dana pomeramo svoje kriterijume i ne samo za količinu aflatoksina u mleku. Čuli ste verovatno da se neko koga su pokrali na pijaci žali da su mu ukrali 300 grama i kaže. Ej 300 grama, ajde da je ukrao 100 grama pa da razumem ali 300 je stvarno mnogo. Znači mi smo pristali da je jedan kilogram 900 grama, da je 0,05 i 0,5 isto. Dok sa jedne strane donosimo zakone koji prihvataju veću količinu kancerogenih materija u hrani pravimo dramu oko toga sa kime se naši političari rukuju ili se ne rukuju. Hleba i igara.

draganpejovski.com



vise tv promeni svest

izgubljena umetnost razmisljanja